Димензије 90х62, уље на платну, 2001.година
Када ми је сестра умрла и моја душа је отишла, тамо куда је и њена душа отишла. Спустио сам се у једно огромно окружење, у даљини се назире некакав сиви масив, који окружује то место. Небо је без сунца, тло по којем ходам је тамо зелене боје. У том окружењу се налазе душе умрлих, има их јако много, оне су као сенке, чини ми се да кроз сваког могу да прођем, али сви су тако љубазни. Ишао сам од запада према истоку, увек сам добро оријентисан, вероватно зато да би знао да се вратим.Тло се угиба кад ходаш. Као тресиште. Тада сам се питао где се ово сада ја налазим. Ово је тако неко чудно место, погледао сам у лево, на једном облачку видео сам моју сестру како ми маше руком. Смејући се, одлази према северу. Овде су је сачекале три жене и одводе је, јер њено место није овде да остане. Стигао сам до реда столова, сви су лепо поређани један до другог. Сваки је прекривен белим столњаком, јер свако има тамо свој сто. Њих неколико одоше и донесоше велики сто и ставише испред мене. Донесоше једну велику масивну столицу. Стојим и гледам. Та столица, то је моја столица. Тај велики сто прекривен великим белим столнјаком, то је мој сто. На средини стола гори бела свећа. Та бела свећа, то је моја свећа. Изгорела је више од пола и знам када свећа изгори, тада ће и моја душа да напусти овоземаљски пакао.
Нема коментара:
Постави коментар