петак, 4. септембар 2009.

СУДЊИ ДАН












димензије 113х67, уље на платну, Цена: 1.000 еура

Стајао сам на једној пољани и гледао како се од северозапада приближава једна огромна ужарена маса, спиралног облика. Из ње пада ужарено, усијано камење. Када падне на земњу, распада се и све око себе пали и жари, људи, жене, деца беже, вриште, падају, умиру од страха, гори и небо и земља и тако ће једнога дана стварно да буде.

Када сам урадио слику, изјутра, у свануће седим пијем кафу и посматрам слику. На глави спирале Исусов лик седи и тужно посматра Земљу. Изнад Исуса четир'пет ликова и мушки и женски. Гледају горе у лево. Сви ликови су млади и лепи, ја њих нисам нацртао. Гледам слику и питам се како је могуће да се ти ликови сами осликају и гле чуда, одједном као кад блиц севне, око средине слике, горе изрони лик мушки и гледа у мене. Жив живцат! Тргох се, подиђе ме нека језа и када дођох мало себи, онда ја њега запитах, телепатски:

"Кажи ти мени пријатељу мој, ко си ти, а ко сам ја?"

Онда он мени одговори:

"Ја сам ти, а ти си ја. Ја сам твоје друго ја, јер свако од нас тамо горе има свога двојника, јер све што се вама овде на земљи дешава, то се прво дешава нама. Тамо горе."

И тако сам ја упознао свога двојника. Жива истина, исти је ја.

Нема коментара: