четвртак, 3. септембар 2009.

СЛИКАР ВАНСЕРИЈСКИ И ВИЗИОНАР - БРАТАШ ЋОСА




О МЕНИ УОПШТЕНО

Ја сам рођен тамо на салашу. Цео век сам провео на салашу, али се никад у срцу и души нисам осећао сељаком. Увек сам стремио ка неким, вишим сферама. Имао сам тако неки чудан осећај, као да не припадам овом свету, овом простору и овом времену, као да сам дошао из неке давне, далеке прошлости и ја сам сав окован том прошлошћу. Никако не могу да се уклопим у овај систем, увек ме нешто неодољиво и снажно вуче горе у небески простор и врло често одлазим тамо, јер имам ту способност да се враћам назад у прошлост, у време Христа, пре Христа, после Христа. Често тако одлазим напред, испред времена у будућност, ближу, даљу и све шта ће да се деси, ја то видим. То је много тешко и болно гледати, сву ту људску муку, бол и тугу. Када се вратим оданде, сав скрхан од туге и бола, ДОСТА, ГОСПОДЕ, ДОСТА.
Али помоћи неће бити, јер сада је уследила одмазда за непослушност. Одмазда ће трајати јако дуго...Не смем ни да напишем колико дуго. Свака катастрофа биће гора и страшнија од предходне...

О СЛИКАРСТВУ 2000. ГОДИНЕ

Преко ноћи сам постао сликар. У сновиђењу Света Петка стоји испред мене. Доле испред мене, с друге стране блинд рам, преко њега бело платно. Каже ми Света Петка, треба да црташ иконе, прво да урадиш икону Свете Петке, па икону Светог Николе и онда све остале. Нисам успео да то урадим, јер немам појма о сликарству, али морао сам, јер као да имам некога за леђима и стално ме опомиње и тако сам почео и одмах је кренуло добро. Као да сам ја то одувек радио. Годину ипо дана само сам иконе радио. После сам почео и своје визије, јер сам визионар од рођења.

Нема коментара: