СУДЊИ ДАН

димензије 113х67, уље на платну, Цена: 1.000 еура

Стајао сам на једној пољани и гледао како се од северозапада приближава једна огромна ужарена маса, спиралног облика. Из ње пада ужарено, усијано камење. Када падне на земњу, распада се и све око себе пали и жари, људи, жене, деца беже, вриште, падају, умиру од страха, гори и небо и земља и тако ће једнога дана стварно да буде.

Када сам урадио слику, изјутра, у свануће седим пијем кафу и посматрам слику. На глави спирале Исусов лик седи и тужно посматра Земљу. Изнад Исуса четир'пет ликова и мушки и женски. Гледају горе у лево. Сви ликови су млади и лепи, ја њих нисам нацртао. Гледам слику и питам се како је могуће да се ти ликови сами осликају и гле чуда, одједном као кад блиц севне, око средине слике, горе изрони лик мушки и гледа у мене. Жив живцат! Тргох се, подиђе ме нека језа и када дођох мало себи, онда ја њега запитах, телепатски:

"Кажи ти мени пријатељу мој, ко си ти, а ко сам ја?"

Онда он мени одговори:

"Ја сам ти, а ти си ја. Ја сам твоје друго ја, јер свако од нас тамо горе има свога двојника, јер све што се вама овде на земљи дешава, то се прво дешава нама. Тамо горе."

И тако сам ја упознао свога двојника. Жива истина, исти је ја.

ОД ИСКОНА ДО ВЕЧНОСТИ

димензије 135х62, уље на платну, Цена: 1.000 еура

Бунар се налази на једном великом узвишењу. Изгледао је много лепо, сав се пресијава, као да је направљен од много вредног камена. На бунару стоји каб'о, држе га две нежне, беле руке са дугим, танким прстима. Ко се напије воде из овог бунара да загаси жеђ, тај као светлосно биће одлази у вечност. Испред мене било је њих троје. Иза мене нико. Гледао сам док су они испред мене пили воду. Њихово физичко тело нестаје. Кад загасе жеђ, поприме астрално тело и одлазе у вечност.

Сада сам ја дошао на ред. Плашио сам се да ми неће дати да пијем. Када сам дошао до бунара, небо је било тако близу. Чини ми се да бих га могао дохватити руком. Када сам почео пити воду, халапљиво сам гутао. Вода је тако лепа. Осећаш да ти се разлива кроз читав крвоток. Осећаш олакшање. Нестају сваке муке, сваке бољке. Али, ми нису дали да загасим жеђ и морао сам да идем путем који су ми одредили. Од бунара према југоистоку, то је она бела линија. Дуго сам ишао тим путем. Када сам стигао до краја, даље нема. У крају пута, један дедушка као руски козак на коњу. Тера коња да иде, а коњ неће да иде. Коњ зна да даље нема. Коњ скаче, окреће се, али дедушка не одустаје, а ја стојим и гледам себе, па то сам ја на коњу!

"Па куда ћеш и коњ зна да нема даље, а ти хоћеш још. Јел' није било доста 100 година, јел' још треба?!"

ПЛАНЕТА СПАСА

димензије 100х49, уље на платну, 2006.година Цена: 1.000 еура

У јануару 2006. уочи Бадњег дана, целу ноћ цртао сам до четири сата ујутру. У четири лежем, у седам устајем да идем у Цркву на причест. Кад легох одмах отпутовах, нека дивна топлота ме дирну, па ме позва у висину, осетих љубав и топлоту. лак поветарац, дивоту и тако стигох на ову планету. А, планета лепа и светла, осећаш такву дивоту, блаженство, смиреност душе, осећаш такву огромну љубав, какву у овоземаљском свету не можеш доживети и осетити. Напаравих два корака на овој дивној планети, испред мене једна група монаха. Клече и моле се Богу. Сви су обучени у светле одоре. Окренух се и угледах горе свемирски брод. Ванземаљци телепатски са мном комуницирају, кажу:

"Ви земљани, ви сте једне заостале и пале душе које страховито споро напредују. Ви не знате сврху свога постојања и битисања на вашој планети. Ваша земља је најлепша планета у читавом свемиру. Ваша планета никада неће нестати, јер она је под заштитом Творца, а ви сте је сада довели у ћорсокак из ког сами изаћи не можете. Зато смо ми ту да вам помогнемо. Када код вас на земљи буде тако страшно, омама, омраза, тако да ће моћи свак свакоме главу да скида и да не одговара, људи ће постати гори од животиња. Онда ћемо ми вас земњане који су достигли мало виши ниво духовности доносити овде на ову планету да се молите Богу...."

И онда сам се трг'о, треба да идем у Цркву, погледах на сат, два минута до седам, узех одговарајуће платно и нацртах оно што сам видео тамо.

ТАМО КУДА ОДЛАЗЕ ДУШЕ

Димензије 90х62, уље на платну, 2001.година

Када ми је сестра умрла и моја душа је отишла, тамо куда је и њена душа отишла. Спустио сам се у једно огромно окружење, у даљини се назире некакав сиви масив, који окружује то место. Небо је без сунца, тло по којем ходам је тамо зелене боје. У том окружењу се налазе душе умрлих, има их јако много, оне су као сенке, чини ми се да кроз сваког могу да прођем, али сви су тако љубазни. Ишао сам од запада према истоку, увек сам добро оријентисан, вероватно зато да би знао да се вратим.Тло се угиба кад ходаш. Као тресиште. Тада сам се питао где се ово сада ја налазим. Ово је тако неко чудно место, погледао сам у лево, на једном облачку видео сам моју сестру како ми маше руком. Смејући се, одлази према северу. Овде су је сачекале три жене и одводе је, јер њено место није овде да остане. Стигао сам до реда столова, сви су лепо поређани један до другог. Сваки је прекривен белим столњаком, јер свако има тамо свој сто. Њих неколико одоше и донесоше велики сто и ставише испред мене. Донесоше једну велику масивну столицу. Стојим и гледам. Та столица, то је моја столица. Тај велики сто прекривен великим белим столнјаком, то је мој сто. На средини стола гори бела свећа. Та бела свећа, то је моја свећа. Изгорела је више од пола и знам када свећа изгори, тада ће и моја душа да напусти овоземаљски пакао.

СВЕТИ ДУХ

Димензије 61х40, уље на платну, 2002.година

Ово је Свет дух... Уочи Богојављања, 2000.године, у поноћ, изашао сам напоље. Тада се отварају двери небеске и тада могу да се виде чудна знамења. Може да види онај коме је дато. Био сам у дубини дворишта, иза мојих леђа огласила се птица. Окренуо сам се и видео дивну велику птицу. Прелетела је преко моје куће од запада према истоку. Уздигнуте главе, онако лепа, достојанствена. Нека чудна снажна кристално чиста светлост зрачила је из ње. Деловала је тако силно, моћно. Гледао сам је као опчињен и захваљивао Богу.

ХВАЛА ТИ ГОСПОДЕ ШТО МИ УЧИНИ ТАКО ВЕЛИКУ МИЛОСТ, МЕНИ, ТВОМЕ СЛУГИ, ГРЕШНОМ, БЕДНОМ И КУКАВНОМ.

СЛАВА БОГУ

СЛИКАР ВАНСЕРИЈСКИ И ВИЗИОНАР - БРАТАШ ЋОСА

О МЕНИ УОПШТЕНО

Ја сам рођен тамо на салашу. Цео век сам провео на салашу, али се никад у срцу и души нисам осећао сељаком. Увек сам стремио ка неким, вишим сферама. Имао сам тако неки чудан осећај, као да не припадам овом свету, овом простору и овом времену, као да сам дошао из неке давне, далеке прошлости и ја сам сав окован том прошлошћу. Никако не могу да се уклопим у овај систем, увек ме нешто неодољиво и снажно вуче горе у небески простор и врло често одлазим тамо, јер имам ту способност да се враћам назад у прошлост, у време Христа, пре Христа, после Христа. Често тако одлазим напред, испред времена у будућност, ближу, даљу и све шта ће да се деси, ја то видим. То је много тешко и болно гледати, сву ту људску муку, бол и тугу. Када се вратим оданде, сав скрхан од туге и бола, ДОСТА, ГОСПОДЕ, ДОСТА.

Али помоћи неће бити, јер сада је уследила одмазда за непослушност. Одмазда ће трајати јако дуго...Не смем ни да напишем колико дуго. Свака катастрофа биће гора и страшнија од предходне...

О СЛИКАРСТВУ 2000. ГОДИНЕ

Преко ноћи сам постао сликар. У сновиђењу Света Петка стоји испред мене. Доле испред мене, с друге стране блинд рам, преко њега бело платно. Каже ми Света Петка, треба да црташ иконе, прво да урадиш икону Свете Петке, па икону Светог Николе и онда све остале. Нисам успео да то урадим, јер немам појма о сликарству, али морао сам, јер као да имам некога за леђима и стално ме опомиње и тако сам почео и одмах је кренуло добро. Као да сам ја то одувек радио. Годину ипо дана само сам иконе радио. После сам почео и своје визије, јер сам визионар од рођења.